Otrovna buđ u kućama i zgradama: Stachybotrys chartarum

14 Jun, 2009 | Kategorija: IAQ | Autor: Admin

Rast Stachybotrys chartarum na PDA, uvećanje pod mikroskopom

Delovi ovog članka, koji se tiču Stachybotrysa, objavljeni su u glavnom članku februarskog izdanja magazina APSnet.


Stachybotrys chartarum:

Toksična buđ koja se može naći u unutrašnjim prostorima





Berlin D. Nelson, Profesor na katedri za patologiju biljaka, Državni univerzitet Severne Dakote, Fargo (Berlin.Nelson@ndsu.nodak.edu)

Engleski original članka objavljen na: http://www.apsnet.org/online/feature/Stachybotrys/


Uvod


Stachybotrys chartarum je buđ koja je postala poznata po tome što proizvodi mikotoksine koji mogu izazvati mikotoksikoze kod životinja i ljudi. I zaista, tokom proteklih 15 godina u Severnoj Americi prikupljeno je dovoljno dokaza koji ukazuju na to da je ova buđ ozbiljan problem u kućama i zgradama i jedan od uzročnika “sindroma bolesnih zgrada”. U periodu od 1993-1994. došlo je do neuobičajenog plućnog krvarenja kod odojčadi u Klivlendu, u državi Ohajo. U kućama gde su živela obolela deca istraživači su otkrili rast buđi Stachybotrys chartarum. Taj incident je izazvao povećano interesovanje javnosti za buđi u kućama i zgradama i jedan je od razloga što je ova buđ postala neposredni predmet pažnje medicinskih stručnjaka. U proteklih nekoliko godina u nacionalnim medijima sve je više izveštaja o toksičnim buđima. Magazin Nju Jork Tajms, u izdanju od 12. avgusta 2001, objavio je priču o toksičnoj buđi na svojoj prvoj strani. Članci u novinama (Slika 1) kao što su “Gljivice u ‘bolesnoj’ zgradi” (Nju Jork Tajms, 5. maj 1996) ili “Buđ u školama izazvala prinudnu evakuaciju dece iz Forka” (Fargo forum, jun 1997.) su svakako vesti koje privlače pažnju. Strip Rex Morgan objavljivao je seriju stripova o buđi Stachybotrys, a informativne emisije na televiziji su prikazivale čitave programe o kontaminaciji kuća Stachybotrysom. Ova buđ je dovela do sudskih procesa vrednih više miliona dolara i izazvala ozbiljne probleme vlasnicima kuća i zgrada koji moraju da se bave uklanjanjem buđi i posledicama koje ona ostavlja na ljudsko zdravlje.



Slika 1. Članak iz novina Fargo Forum, 1. Maj 1997.



Kao mikolog bavim se savetovanjem zvaničnika i javnosti u vezi sa problemima koji se tiču buđi u unutrašnjim prostorima. Naša regija je pretrpela jednu od najvećih prirodnih katastrofa zabeleženih u novije vreme kada se 1997. godine izlila Crvena Reka. Samo u Grand Forksu, u Severnoj Dakoti, bilo je poplavljeno 9000 kuća. U to vreme u Dolini Crvene Reke (Red River Valley) postojala je velika potreba za tačnim informacijama o efektima koje poplave imaju na ljudsko zdravlje. Zbog veće svesti javnosti o uticaju buđi na kvalitet vazduha u unutrašnjim prostorima, preduzet je koordinisani niz akcija od strane grada, države i federalnih zvaničnika u cilju pružanja informacija o sprečavanju rasta buđi. Prema mojim zapažanjima, odmah nakon poplava, i u godinama koje su usledile posle njih, mogu da kažem da sam bio impresioniran učestalošću pojavljivanja i intenzivnošću rasta buđi Stachybotrys chartarum u kućama i zgradama koje su bile oštećene vodama od poplava ili drugim vrstama plavljenja, ali sam podjedanko bio impresioniran i nedostatkom znanja o ovoj buđi među građanima, kao i među zaposlenima u privatnim i javnim institucijama. U ovom pregledu nalaze se informacije o buđi Stachybotrys, njenim biološki aktivnim metabolitima, istoriji problema, kontroverzama u vezi sa ovom buđi, a dat je i kratak pregled sugestija po pitanju njene detekcije i uklanjanja.


Buđ


Slika 2: Kultura Stachybotrysa na PDA (krompirov dekstrozni agar)



Stachybotrys chartarum (Ehrenb. Ex Link) Hughes (Sinonimi = S. atra, S. alternans) prvi put je opisao Korda (Corda) kao S. atra 1837. godine (5) uzevši je sa tapeta jedne kuće u Pragu. Ona je član Deuteromiceta, red Moniliales, familija Dematiaceae, i često se javlja na ostacima biljaka i u zemljištu. Taksonomični opis ovog roda koji daju Yong i Davis (38) predstavlja dobru referencu za potrebe identifikacije, dok Hintikka (27) pruža opšte informacije u vezi sa njenom biologijom. Ova buđ dobro raste na uobičajenim mikološkim medijima kao što su krompirova dekstroza, V-8 ili kukuruzni agar, i obilato sporuliše formirajući mase tamnih konidija (Slika 2). Relativno ju je jednostavno identifikovati pošto ima jedinstvene fijalide svog roda i konidialnu morfologiju svoje vrste. Konidiofore su determinate, makronematne, usamljene ili u grupama, uspravljene, neravnomerno razgranate ili jednostavne, septatne, tamno maslinaste, i često sa grubim zidovima na gornjem delu. fijalide su velike, 9-14 µm u dužini, raspoređene u koncentričnim krugovima, elipsoidne, unicelularne, veličine 7 do 12 x 4 do 6 µm, tamno braon do crne boje i često imaju nazubljenu topografiju kada su zrele. Nazubljena priroda je brzo uočljiva putem skanirajuće elektronske mikroskopije (Slike 3 i 4), ali se takođe može uočiti putem imersionih sočiva sa uljem na uvećanju od 1000x. Pri manjim uvećanjima spore izgledaju verukozno. Mlade spore i neke zrele spore mogu biti glatke. Fijalide proizvode konidije jednostrano i sukcesivno u sluzavu kapljicu koja prekriva fijalidu. Na kraju se sluz osuši, pa konidije ostaju pokrivene ostacima sluzi i ostaju na konidioforama kao masa ili loptica spora (Slika 3). Iz tog razloga spore se ne raznose lako po vazduhu kao što je slučaj sa nekim drugim glivicama (npr. Aspergillus). Međutim, kada se buđ i njen supstrat osuše, i kada se uznemire na mehanički način ili usled prolaska vazduha, konidije mogu postati bioaerosolizovane. Rod sličan Stachybotrysu, ali sa sporama raspoređenim u lancima, jeste Memnoniella (38); ona takođe ima vrste koje proizvode trihotecene (35). Haugland et al. (21) su predložili prebacivanje Memnoniella u sinonimiju sa Stachybotrysom na osnovu morfoloških karakteristika i komparativne sekvencijalne analize nuklearnog ribozomalnog RNK operona.

Slika 3. Grupa konidija buđi S. chartarum na vrhu konidiofore. Vidljivi su delovi koncentričnih krugova fijalide. Sluz je uglavnom bila uklonjena primenom fiksativa. Mikrograf nastao pomoću skenirajućeg elektronskog mikroskopa.


Slika 4. Kondijum S. chartaruma pokazuje nazubljenu površinu zrele spore. Skenirajući elektronski mikrograf.



Gljivicu S. chartarum koja raste na prirodnim supstratima ili supstratima koje je napravio čovek često može identifikovati osoba koja poznaje njenu šemu rasta. Međutim, ima nekih veoma tamnih dematiacenih Hyphomiceta koje izgledaju slično, pa je iz tog razloga mikroskopsko ispitivanje buđi neophodno da bi identifikacija bila potvrđena. Kada buđ aktivno raste, karakteristične fijalide i konidije se lako uočavaju, ali kada su osušene, fijalide se urušavaju, i teže se mogu uočiti, pa se zato akcenat mora staviti na morfologiju konidija. Iako se tradicionalne metode identifikacije zasnivaju na morfologiji sporulišućih struktura, postoje tekstovi o primeni PCR tehnike koji su posvećeni specijalno buđi S. chartarum, i one se mogu koristiti u mikrobiološkim laboratorijama za potrebe identifikacije ove buđi (7,20,58). Takođe je razvijena analiza PCR produkata gde se koristi fluorogenična proba. Ovom tehnikom se kvantifikuju konidije S. chartarum, a može se koristiti i za analizu uzoraka uzetih iz unutrašnjih prostorija kontaminiranih buđima (22, 52, 58).


Buđ je jako celulolitična i raste u uslovima niskog nivoa azota. Jednostavan način za uzgajanje buđi svodi se na to da se na Whatmanov filter papir u petrijevoj šolji nanese nešto konidija i za nedelju dana biće proizvedene spore. Ako se spore stave na malo uzvišenje napravljeno na papiru, konidiofore će izrasti pod izvesnim uglom i to će omogućiti da se stvaranje konidija može posmatrati steoroskopom sa strane. Ovaj način je pogodan kada treba da se odredi da li su spore raspoređene u lancima, kako bi se Stachybotrys razlikovala od Memnoniellae. Takođe, metod sa filter papirom će omogućiti izolaciju S. chartaruma od mnoštva drugih gljivica koje rastu brže i koje bi nadmašile S. chartarum u rastu na bogatom medijumu, ali pri tom nisu celulolitične.


Mikotoksini i drugi biološki aktivni metaboliti


Mikotoksini i druga biološki aktivna jedinjenja koje proizvodi S. chartarum predstavljaju veliku opasnost za ljudsko zdravlje (23, 32, 33, 57). Trovanje mikotoksinima koje proizvodi ova buđ naziva se stakibotriotoksikoza (stachybotryotoxicosis).


S. chartarum proizvodi mnoštvo makrocikličnih trihotecena i srodnih trihoveroida: Roridin E i L-2, satratoksin F, G i H; izosatratoksin F, G i H; verukarin B i J; i trihoveroide, trihoverol A i B i trihoverin A i B. Satratoksini se obično proizvode u većim količinama nego drugi trihoteceni, ali se sva od nabrojanih jedinjenja proizvode u malim količinama. Ona se očigledno javljaju u svim delovima buđi (53). Teškoće u pribavljanju, identifikaciji i pročišćavanju ovih toksina odgovorne su za sporiji tempo odvijanja sveobuhvatnijih studija njihovih bioloških aktivnosti. Hinkley i Jarvis (23) su nedavno objavili analitičke metode za identifikaciju i kvantifikaciju bioaktivnih jedinjenja koje proizvodi ova gljivica. Ti metodi su projektovani za kvantifikaciju individualnih jedinjenja u ekstraktima kulture i detekciju niskih nivoa trihotecena u uzorcima.

Makrociklični trihoteceni su ekstremno toksična jedinjenja sa jakom sposobnošću inhibicije sinteze proteina (32). Brojne studije su pokazale toksičnost toksina dobijenih od S. chartarum na životinjama i na ljudskim i životinjskim ćelijama (42, 45, 49, 51). Yang et al. (62) su primetili da je satratoksin G najcitotoksičniji od osam trihotecena koji su testirani na ćelijama sisara, čak toksičniji i od dobro poznatog T-2 toksina koji uzrokuje alimentarnu toksičnu aleukiju. I drugi naučnici su primetili da je toksičnost satratoksina velika u poređenju sa ostalim trihotecenima (18). LD50 vrednost za satratoksine kod miševa iznosi ~1 mg/kg (32).

Ovome treba dodati da ova buđ proizvodi devet fenilspirodrimana (spirolaktoni i spirolaktami) i ciklosporin, koji su moćni imunosupresivni agensi (33). Jarvis et al. (33) su ukazali na to da kombinacija trihotecena i ovih imunosupresivnih agenasa može biti odgovorna za uočenu ekstremnu toksičnost buđi. Naučnici još uvek otkrivaju nova biološki aktivna jedinjenja u kulturama S. chartaruma. Hinkley et al. (24, 25) nedavno su opisali metabolite atranone A-G i dva dolabelanska diterpena, ali potpuna biološka aktivnost ovih jedinjenja nije poznata. Vesper i njegove kolege (57, 59, 60) su primetili da neki izolati ove buđi proizvode stakilizin, jednu vrstu hemolizina (jedinjenja koja liziraju eritrocite) i hidroksamatne siderofore. Oni smatraju da ova jedinjenja mogu predstavljati patogenetske faktore koji igraju ulogu u plućnom krvarenju kod odojčadi izloženih buđi S. chartarum.


Među raznim izolatima S. chartaruma postoje značajne varijacije u njihovoj sposobnosti proizvodnje mikotoksina i ostalih metabolita (2, 24, 27, 34, 40). Zapravo, Hinkley et al. (25) ukazuju na činjenicu da postoje dva hemotipa ove buđi: jedna proizvodi atranone, a druga trihotecene.


Istorija problema


U Ukrajini i drugim delovima Istočne Evrope tokom 1930-tih godina konji i druge životinje obolevali su od nove bolesti koju su karakterisali simptomi kao što su iritacija usta, grla i nosa; šok; dermalna nekroza; smanjenje broja leukocita; krvarenje (hemoragija); poremećaji nervnog sistema; i smrt (Slika 5) (10, 14, 17, 26, 28). 1938. godine ruski naučnici utvrdili su da postoji povezanost te bolesti i buđi S. chartarum (tada poznatoj kao S. alternans) koja raste na slami (Slika 6) i žitaricama kojima su životinje hranjene. Tada su bila preduzeta intenzivna istraživanja što je dovelo do prvog dokazivanja toksičnosti S. chartarum za životinje. Konji su zapravo bili hranjeni kulturama ove buđi. Sadržaj 30 petrijevih šolja koje su sadržavale ovu gljivicu davan je kao hrana konjima što je izazvalo smrt konja, dok je sadržaj samo jedne petrijeve šolje izazivao bolest. Izgleda da su konji posebno podložni ovim toksinima; primećeno je da 1 mg čistog toskina izaziva smrt (14). Većina slučajeva oboljevanja bila je povezana sa slamom ili hranom koja je postala kontaminirana tokom skladištenja u vlažnim uslovima. Rusi su za novu bolest skovali termin stakibotriotoksikoza (stachybotryotoxicosis). Od tada je stakibotriotoksikoza uočena na mnogim domaćim životinjama u različitim krajevima sveta, pogotovo u Istočnoj Evropi, ali izgleda da nije bila uočena kod životinja u Severnoj Americi (26, 55, 61).
Slika. 5. Hyperplastični dermatitis na konju četiri dana nakon hranjenja slamom koja je bila inficirana buđi S. chartarum. Obratiti pažnju na ranu poput krljušti na gornjem delu usne. Fotografija preštampana iz Sarkisova, A. Kh. 1954. Mikotoksikozi (Gribkovye otravleniia). Moskva. strana 216.


Slika 6. Slama kontamiirana S. chartarumom (gore) u poređenju sa čistom slamom. Osobe koje rukuju ovako jako kontaminiranom slamom mogu dobiti stakibotriotoksikozu.


Kasnih 1930tih godina, stakibotriotoksikoza je primećena kod ljudi koji su radili na kolektivnim poljoprivrednim dobrima u Rusiji (10, 14, 17, 29). Obolevali su ljudi koji su rukovali slamom ili žitaricama inficiranim S. chartarumom ili su bili izloženi aerosolima prašine i otpadaka od kontaminiranih materijala. Neke od ovih osoba su spaljivale tu slamu ili čak spavale na madracima napunjenim slamom. Inficirana slama je obično bila crne boje zbog rasta gljivice. Uobičajeni simptomi kod ljudi uključivali su osip, pogotovo u područjima tela koja su podložna znojenju, dermatitis, bol i zapaljenje u mukoznim membranama usta i grla, konjuktivitis, osećaj pečenja u očima i nosnim šupljinama, osećaj stegnutosti u grudima, kašalj, rinitis sa krvarenjem (krvarenje iz nosa), groznicu, glavobolju i zamor. Kod radnika su se simptomi javljali u roku od dva do tri dana nakon izlaganja buđi. Neki članovi ruskih timova koji su istraživali ovu bolest su namerno utrljali gljivicu u svoju kožu da bi utvrdili njenu direktnu toksičnost. Buđ je izazvala lokalne i sistemske simptome slične onima koji su primećeni kod seljaka. Drobotkov članak (10) predstavlja dobar izvor informacija o ruskom iskustvu sa ovim problemom.


Prilično skoro (1977.) došlo je do izbijanja stakibotriotoksikoze među farmerima u Mađarskoj koji su rukovali inficiranom slamom (1). Simptomi su bili slični onima koji su opisani u Rusiji i počeli su da se pojavljuju oko 24 sata nakon izlaganja buđi. Jedan od interesantnih rezultata tog istraživanja jeste to što je kultura S. chartarum bila izolovana od fragmenata koji su otpali sa simptomatskih delova kože, kao i iz uzoraka uzetih iz nosa i grla. Većina radnika se oporavila kada su prestali da dolaze u kontakt sa inficiranom slamom. 1996. godine kod radnika na hortikulturnom postrojenju u Nemačkoj došlo je do razvoja veoma bolnih, zapaljenskih lezija na vrhovima prstiju, nakon čega je došlo do skidanja kože sa tih površina. To se desilo nakon što su rukovali saksijama inficiranim S. chartarumom (Slika 7) (9). Saksije su bile napravljene od recikliranog papira.


Slika 7. Na saksijama napravljenim od recikliranog papira vidi se kako S. chartarum raste sa strane (obratiti pažnju na crne mrlje na belim saksijama). Fotografija iz Dilla, et al., 1997. Mycoses 40:110-114. Preštampano uz dozvolu Blackwell Wissenschafts-Verlag Berlin, GmbH. http://www.blackwell.de; http://www.blackwell.de/register/zeit_ver.htm.

 


Između 1950tih i 1980tih godina stalno su objavljivane publikacije o S. chartarum, ali nijedna od njih nije ukazivala na potencijalni problem sa S. chartarumom u kućama i zgradama. 1986. godine Croft et al. (6) izvestili su o izbijanju trihotecenske toksikoze u jednoj kući u Čikagu. Tokom perioda od pet godina, porodica se žalila na glavobolje, bolno grlo, simptome koji liče na grip, stalne prehlade, proliv, zamor, dermatitis i opšte loše zdravstveno stanje. Uzorkovanjem vazduha iz ove kuće detektovane su spore S. chartarum. Utvrđeno je da je buđ rasla na vlažnim organskim ostacima/krhotinama u jednom neizolovanom hladnom ventilacionom prolazu i na nekom materijalu od drvenih vlakana od koga je bio napravljen plafon. Kuća je imala hronični problem sa vlaženjem što je dovelo do pospešenog rasta buđi. Ekstrakti iz otpadaka u vazdušnom prolazu i kontaminirani građevinski materijali bili su toksični za laboratorijske životinje i u ekstraktima je identifikovano nekoliko makrocikličnih trihotecena. Kada je problem sa buđi uklonjen, pomenuti simptomi povezani sa trihotecenskom toksikozom su nestali.

Od vremena objavljivanja studije Crofta et al., bilo je brojnih izveštaja o pojavljivanju S. chartarum u kućama i zgradama u Severnoj Americi, ali malo njih je definitivno ukazivalo na dotičnu buđ kao primarni uzročnik mikotoksikoze u unutrašnjoj životnoj sredini. Važna studija Johanninga et al. (37) opisuje zdravstveno stanje kancelarijskih radnika u jednoj Njujorškoj kancelariji sa visokom koncentracijom S. chartarum na gipsanoj pregradi između zidova (tj. "sheetrock"). U studiji se navodi zaključak “… indikatori promene zdravstvenog stanja koje su prijavljivali sami pacijenti, niže proporcije T-limfocita i disfunckija kao i neke druge imunohemijske promene bile su povezane sa pojavljivanjem, intenzitetom i trajanjem izlaganja toksigeničnoj S. chartarum u kombinaciji sa drugim atipičnim gljivicama.” Druga intenzivna studija Hodsona et al. (31) opisuje izbijanje bolesti u sudnici i poslovnoj zgradi koje su bile kontaminirane. Kod stanara su se pojavili zamor, glavobolje, osećaj stegnutosti u grudima, iritacija mukoznih membrana i bolesti pluća. Zgrada je imala ozbiljne probleme sa vlagom usled različitih faktora. Unutrašnje površine bile su obilato kontaminirane buđima S. chartarum, Aspergillus versicolor i vrstama Penicillum, a mikotoksini su identifikovani u buđavim pločicama na plafonu i na zidnim prekrivačima od vinila. Ovi naučnici su zaključili da je uzročnik bolesti najverovatnije bio efekat izazvan mikotoksinima. Međutim, nije bilo moguće odrediti koja je gljivica bila primarno odgovorna za te efekte. Cooley et al. (4) opisali su korelaciju između prevalencije gljivica i sindorma bolesne zgrade nakon dugotrajne studije sprovođene u školama za koje se sumnjalo da imaju loš kvalitet unutrašnjeg vazduha. Oni su zaključili da vrste Penicillium i Stachybotrys mogu biti dovedene u vezu sa sindromom bolesnih zgrada.


U periodu od 1993-1994 dogodio se niz slučajeva plućnog krvarenja i hemosideroze kod odojčadi u Klivlendu, u državi Ohajo. Pošto se ta bolest retko uočava kod odojčadi, bila je pokrenuta intenzivna studija da bi se utvrdio uzročnik problema. Nekoliko faktora je bilo dovedeno u vezu sa izbijanjem ove bolesti, ali činjenica da su sve kuće sa obolelom decom imale visoke koncentracije ukupnih gljivica i S. chartaruma (zasnovano na uzorkovanju iz vazduha i sa površina) predstavljalo je važno otkriće (8, 12). Štaviše, pokazano je da izolati S. chartarum iz tih kuća proizvode trihotecene (34). Kuće su prethodno pretrpele oštećenja vodom što je dovelo do kontaminacije buđima. Upravo zahvaljujući ovom slučaju u Klivlendu Stachybotrys je dospela na naslovne strane novina. Od tada su objavljeni i dodatni dokazi o povezanosti S. chartarum sa plućnim krvarenjem kod odojčadi (13, 39, 56, 58). Važan doprinos razumevanju uloge koju u ovoj bolesti ima S. chartarum predstavljala je izolacija gljivice iz tečnosti koja je isprana iz pluća sedmogodišnjeg dečaka (11). Dete je imalo hronični kašalj i zamor, povremeno slabo povišenu temperaturu i periodičnu upalu pluća. Njegova kuća je bila oštećena poplavom, a u prostoru blizu spavaće sobe S. chartarum i ostale gljivice su rasle na tapetu. Detetu su simptomi nestali nakon što je napustilo kontaminiranu sredinu. Ovo je izgleda prvi slučaj izolacije ove gljivice iz ljudskih telesnih tečnosti.


Međutim, postoji značajna kontroverza u vezi sa ulogom S. chartarum u incidentima sa plućnim krvarenjem što su se dogodili u Klivlendu, i kad je u pitanju njena uloga u zdravlju ljudi u unutrašnjim prostorima (15, 16, 19, 30, 36, 50, 54). Neki članovi naučno-medicinske zajednice veruju da ne postoji dovoljno dokaza za ustanovljavanje čvrste uzročno-posledične veze između S. chartarum i ovih zdravstvenih problema. Zapravo, 2000. godine Centar za kontrolu bolesti i prevenciju iz Atlante (CDC) (3) objavio je dva izveštaja koji imaju kritički ton prema studiji obavljenoj u Klivlendu i zaključuje da povezanost između S. chartarum i akutnog pulmonarnog krvarenja/hemosideroze nije bila dokazana. Jedno od najvažnijih područja gde nam nedostaju informacije jeste odnos između izlaganja bioaerosolima S. chartaruma (kako u pogledu vremena izlaganja tako i količine gljivice) i efekata na ljudsko zdravlje.


Postoji mogućnost da S. chartarum poseduje više mehanizama delovanja kako bi uticala na ljudsko zdravlje. Mikotoksikoza je definitivno važna, ali imunosupresivna jedinjenja mogu takođe igrati ulogu, premda ona nije jasno shvaćena. Bioaktivna jedinjenja mogu dovesti do disfunkcije pluća preko različitih mehanizama (44, 46). Pored toga, hemolitička jedinjenja mogu biti važna, pogotovo kada su u pitanju mala deca (57). Zbog prisustva hemolizina medicinski stručnjaci bi ovu gljivicu mogli početi da klasifikuju u potencijalni patogen, a ne samo u isključive proizvođače mikotoksina. Takođe, ova gljivica bi mogla da bude alergen (41). Osim toga, dva ili više njenih mehanizama delovanja mogu dejstvovati udruženo kao što su sugerisali Jarvis et al. (33).


Iako postoje mnoga pitanja u vezi sa efektima S. chartarum na ljudsko zdravlje na koja još ne postoji odgovor, prikupljanje podataka (iz obzervacija i istraživanja) tokom proteklih 65 godina jasno govori da ljudi ne bi trebalo da rukuju materijalima kontaminiranim S. chartarumom (bez propisnih sigurnosnih procedura). Takođe svi podaci ukazuju na to da unutrašnji prostori kontaminirani S. chartarumom nisu zdravi, pogotovo za decu, te da mogu izazvati ozbiljne bolesti.


Na kojim se mestima u unutrašnjim prostorima S. Chartarum obično pojavljuje


Spore buđi S. chartarum se nalaze u zemljištu i bivaju unesene zajedno sa vodama od poplava, ili putem prašine i prljavštine koja ulazi zajedno sa naletom vode. Takođe, građevinski materijali u trenutku izgradnje zgrade mogu u sebi sadržavati sloj prašine ili prljavštine koja sadrži S. chartarum. Gljivica se najčešće pronalazi u kućama ili zgradama koje su pretrpele plavljenje ili štetu koju je nanela voda od puknutih vodovodnih cevi, zbog curenja sa krovova, usled kondenzacije itd. Da bi se započeo i nastavio njen rast potrebni su uslovi povećane vlažnosti. Najčešće se nalazi na papiru koji prekriva gipsane pregrade među zidovima (sheet rock), ali može se pronaći i na tapetama, pločicama na plafonu koje su napravljene od celuloze, papirnim proizvodima, tepisima od prirodnih vlakana, papiru koji pokriva izolovane cevi, na izolacionom materijalu, drvetu i drvenim panelima (pločama), i uopšte na organskim otpacima (Slike 8 do 10). Papir koji pokriva izolaciju od fiberglasa predstavlja još jedno područje za njen rast (Slika 11). Gljivica može biti skrivena na plafonu, u zidovima ili podovima bez ikakvog (ili vrlo malo) vidljivog traga u interijeru sobe. Međutim, njene spore mogu kontaminirati unutrašnjost sobe preko rupa i pukotina u građevinskim materijalima (potpomognute negativnim pritiskom) ili se mogu transportovati putem sistema za ventilaciju. Može se takođe pronaći kako raste u vazdušnim prolazima ukoliko u njima ima organskih otpadaka. Kondenzacija što nastaje zbog loše projektovanih zgrada ili pokvarenog grejanja, ventilacije i erkondišn sistema (klima uređaja) može podstaći razvoj ove buđi. Buđ će obično proizvesti velike količine konidiofora i konidija, dajući supstratu crn izgled koji se može pomalo presijavati dok je svež, a nalazi se u obliku praha kada je suv. Ja sam imao prilike da vidim kako ova gljivica obilno izraste na papiru kojim je prekriven gipsani poprečni zid za samo jednu nedelju nakon što se voda od poplava povukla iz zgrade.











 

 

 

 

Slika 8. S. chartarum raste sa stražnje strane vodom oštećene gipsane pregradne ploče (sheetrock-a) iza boksa sa tušem u podrumu. Visok nivo podzemnih voda izazvao je plavljenje u podrumu.
Slika 9. Obilan rast S. chartarum i još nekih drugih gljivica na gipsanom zidu u podrumu škole koja je pretrpela plavljenje. Ovaj rast se pojavio oko nedelju dana nakon plavljenja. Bio je uklonjen pre renoviranja.
Slika 10. Rast S. chartaruma duž osnove gipsanog zida (koji prekriva izolaciju na betonskom zidu) unutar ventilacionog tunela oko temelja jedne osnovne škole. Treba primetiti crne oblasti pri osnovi na desnoj strani zida. Spore su bivale usisavane u učionice, pa je zato ceo gipsani zid morao da bude zamenjen, a tunel sanitizovan. Tunel je pretrpeo plavljenje do dubine od otprilike 15 cm.
Slika 11. Rast S. chartarum na papiru koji prekriva (strelica) izolaciju od fiberglasa. Ovaj papir je dodirivao papirni prekrivač na gipsanom zidu plafona, što je dovelo do preteranog rasta gljivice. U zgradi je prokišnjavao krov sa koga je kapalo na izolaciju i plafon. Beli plafon je na levoj strani. Papir je iscepan sa jednog dela izolacije od fiberglasa

 


Detekcija i uklanjanje


Detektovanje S. chartarum se obično izvodi vizuelnom inspekcijom i/ili uzorkovanjem iz vazduha i sa površina. Pošto u poređenju sa ostalim gljivicama ova gljivica ne dospeva lako u vazduh, uzorkovanje iz vazduha u unutrašnjoj sredini koja zaista jeste kontaminirana može ipak pokazati da je broj njenih spora u vazduhu nizak. Takođe, neki medijumi što se koriste za procenu buđi u unutrašnjem vazduhu nisu adekvatni za uzgajanje S. chartarum. Inspekcija potencijalnih lokacija kontaminacije, pogotovo na pokrivenim i zaštićenim mestima, neophodna je da bi se odredila mesta gde se gljivica pojavljuje i stepen kontaminacije. Ukoliko se otkriju područja kontaminirana S. chartarumom, ne pokušavajte da rešite problem a da se prethodno ne pridržavate sigurnosnih procedura za rad sa toksičnim buđima, pogotovo u slučaju velikih kontaminacija. Potražite savet stručnjaka ako je problem ozbiljan.


Ovde su navedeni neki opšti komentrari u vezi sa uklanjanjem buđi. Pogledajte priručnike na Njujorškom web sajtu koji je naveden u spisku preporučenih linkova ovog autora. Ukoliko mehanički uznemirite kontaminarana područja (na primer, tako što ih pocepate), prašina koja se tom prilikom stvori može uvećati izlaganje gljivici i njenim metabolitima. Kontrola prašine može se postići primenom rastvora natrijum hipohlorita. Treba koristiti respirator koji je zakonom propisan, rukavice i zaštitnu opremu za oči i kožu kada se dolazi u kontakt sa Stachybotrysom. Kontaminirani materijali se mogu baciti tako što se ubace u plastične kese kako bi se minimizirao kontakt sa inficiranim materijalima. Barijere i negativni pritisak se primenjuju u ozbiljno kontaminiranim područjima čime se vazduh izbacuje napolje i tako sprečava da prašina prelazi na nekontaminirane delove zgrade. Dezinfekcija površina sa kontaminiranim materijalima, što ljudima najčešće prvo padne na pamet kad imaju posla sa buđima, može ubiti buđ na površini inficiranih materijala, ali micelijum unutar supstrata će često preživeti i ponovno izrasti. Takođe, mikotoksini se mogu akumulirati u kontaminiranim materijalima (47, 48). Kompletno uklanjanje kontaminiranih materijala predstavlja najbolji izbor. Naučni rad Vespera et al. (58) sadrži koristan opis detekcije buđi i njenog uklanjanja iz domova. Za više informacija o proceni kontaminacije i kontroli bioaerosola pogledajte rad Machera (43).


Vlasnici kuća i zgrada imaju bezbroj pitanja u vezi sa buđima i često im trebaju osnovne informacije i direktni saveti šta treba da rade da reše određeni problem. Srećom, odeljenja za javno zdravstvo, kursevi poljoprivrednih fakulteta, i mnogi sajtovi na Internetu sada imaju odlične informacije u vezi sa buđima. Postoje i privatne službe specijalizovane za rad s mikrobiološkim materijalima koje se mogu pronaći na Internetu, a u nekim državama javni univerziteti, letnji kursevi fakulteta, ili zdravstvena odeljenja mogu da pruže pomoć u identifikaciji buđi. Vlasnici kuća i zgrada koji sumnjaju na probleme sa buđima mogu takođe zatražiti usluge privatnih konsultanata radi testiranja i identifikacije buđi, kao i dobijanja saveta u vezi sa njihovim uklanjanjem.


Da bi se sprečila kontaminacija Stachybotrysom i ostalim buđima, moraju biti smesta preduzete agresivne mere u cilju suzbijanja problema povećane vlažnosti i/ili plavljenja!


Dodatne informacije o buđima u unutrašnjim prostorima i njihovom uklanjanju


Američko fitopatološko društvo je profesionalno naučno društvo koje se bavi zaštitom zdravlja biljaka. Mi nismo inžinjeri ili doktori i ne možemo pružiti savete po ovim pitanjima. Molimo vas kontaktirajte vaše lokalno zdravstveno odeljenje, centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ili EPA (agenciju za zaštitu životne sredine) radi dobijanja saveta u vezi sa ovim pitanjima.

Za više informacija o buđima u unutrašnjim prostorima i njihovom uklanjanju, pogledajte Autorov spisak relevantnih izvora.


Zahvalnice


Zahvaljujem se Centru za elektronsku mikoroskopiju na Univerzitetu u Severnoj Dakoti za mikrografe dobijene skenirajućom elektronskom mikroskopijom, i Deb Taneru za pomoć oko fotografija. Sve ostale fotografije su vlasništvo autora osim ako nije drugačije navedeno.

 


Reference

1. Andrassy, K., Horvath, I., Lakos, T., and Toke, Z. 1980. Mass incidence of mycotoxicoses in Hajdu-Bihar county. Mykosen 23:130-133.
2. Andrienko, E. V., and Zaichenko, A. M. 1997. Certain peculiarities of biological action of the stachybotryotoxin preparations. Microbiol. Z 59(3):41-46.
3. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 2000. Update: Pulmonary hemorrhage/hemosiderosis among infants-Cleveland, Ohio, 1993-1996. Morb Mortal Wkly Rep 49(09):180-184.
4. Cooley, J. D., Wong, W. C., Jumper, C. A., and Straus, D. C. 1998. Correlation between the prevalence of certain fungi and sick building syndrome. Occup Environ Med 55:579-584.
5. Corda, A. C. 1837. Icones fungorum hucusque cognitorum I. Prague.
6. Croft, W. A., Jarvis B. C., and Yatawara, C. S. 1986. Airborne outbreak of trichothecene toxicosis. Atmospheric Environment 20:549-552.
7. Cruz Perez, P., Buttner, M. P., and Stetzenbach, L. D. 2001. Specific detection of Stachybotrys chartarum in pure culture using quantitative polymerase chain reaction. Mol Cell Probes 15:129-38.
8. Dearborn, D. G., Yike, I., Sorenson, W. G., Miller, M. J., and Etzel, R. A. 1999. Overview of investigations into pulomonary hemorrhage among infants in Cleveland, Ohio. Environ Health Perspect 107 (6):495-499 (Supple. 3)
9. Dill, I., Trautmann, C., and Szewzyk, R. 1997. Mass development of Stachybotrys chartarum on decomposable plant-pots made of recycling paper. Mycoses 40:110-114.
10. Drobotko, V. G. 1945. Stachybotryotoxicosis: A new disease of horses and humans. Amer. Rev. of Soviet Med. 2 (3):238-242.
11. Elidemir, O., Colasurdo, G. N., Rossmann, S. N., and Fan, L. L. 1999. Isolation of Stachybotrys from the lung of a child with pulmonary hemosiderosis. Pediatrics 104:964-966.
12. Etzel, R., Montana, E., Sorenson, W., Kullman, G., Allan, T., Olson, D., Jarvis, B., Miller, J. D., and Dearborn, D. 1998. Acute pulmonary hemorrhage in infants associated with exposure to Stachybotrys atra and other fungi. Arch Pediatr. Adolesc. Med. 152:757-762.
13. Flappan, S. M., Portnoy, J., Jones, P., and Barnes, C. 1999. Infant pulmonary hemorrhage in a suburban home with water damage and mold (Stachybotrys atra). Environ Health Perspect 107:927-930.
14. Forgacs, J. 1972. Stachybotryotoxicosis. Pages 95-128 in: Microbial Toxins. S. Kadis, A. Ciegler, and S. Ajl, eds. Volume 8, Fungal Toxins. Academic Press, New York.
15. Fung, F., Clark, R., and Williams, S. 1998. Stachybotrys: A mycotoxin-producing fungus of increasing toxicologic importance. J Toxicology Clinical Toxicology 36:79-86.
16. Fung, F., Clark, R., and Williams, S. 1998. Stachybotrys: Still under investigation. Clin Toxicol 36:633-634.
17. Gajdusek, D. C. 1953. Acute infectious hemorrhagic fevers and mycotoxicoses in the Union of the Soviet Socialist Republics. United States Army Medical Service, Graduate School, Washington D.C. Medical Science pub no. 2. Walter Reed Medical Center.
18. Glavits, R., and Vanyi, A. 1988. Effect of trichothecene mycotoxins (satratoxin H and T-2 toxin) on the lymphoid organs of mice. Acta Vet. Hung. 36:37-41.
19. Hagmann, M. 2000. A mold's toxic legacy revisited. Science 288:243-244.
20. Haugland, R. A., and Heckman, J. L. 1998. Identification of putative sequence specific PCR primers for detection of the toxigenic fungal species Stachybotrys chartarum. Molecular and Cellular Probes 12:387-396.
21. Haugland, R. A., Vesper, S. J., and Harmon, S. M. 2001. Phylogenetic relationships of Memnoniella and Stachybotrys species and evaluation of morphological features for Memnoniella species identification. Mycologia 93:54-65.
22. Haugland, R. A., Vesper, S. J., and Wymer, L. J. 1999. Quantitative measurement of Stachybotrys chartarum conidia using real time detection of PCR products with the TaqManTM fluorogenic probe system. Mollecular and Cellular Probes 13:329-340.
23. Hinkley, S. E., and Jarvis, B. B. 2001. Chromatographic method for Stachybotrys toxins. Pages 173-194 in: Mycotoxin Protocols. M W. Trucksess and A. E. Pohland, eds. Vol. 157, Methods in Molecular Biology. Humana Press, New Jersey.
24. Hinkley, S. F., Jiang, J., Mazzola, E. P., and Jarvis, B. B. 1999. Atranones: Novel diterpenoids from the toxigenic mold Stachybotrys atra. Tetrahedron Letters 40:2725-2728.
25. Hinkley, S. F., Mazzola, E. P., Fettinger, J. C., Lam, Y. F., and Jarvis, B. B. 2000. Atranones A-G, from the toxigenic mold Stachybotrys chartarum. Phytochemistry 55:663-673.
26. Hintikka, E.-L. 1977. Stachybotryotoxicosis as a veterinary problem. Pages 277-284 in: Mycotoxins in human and animal health. J. V. Rodricks, C. W. Hesseltine, and M. A. Mehlman, eds. Pathotox, Illinois.
27. Hintikka, E.-L. 1977. The genus Stachybotrys. Pages 91-98 in: Mycotoxic Fungi, Mycotoxins, Mycotoxicoses: An Encyclopedic Handbook. Vol I Mycotoxic Fungi and Chemistry of Mycotoxins. Marcel Dekker, New York.
28. Hintikka, E. -L. 1978. Stachybotryotoxicosis in horses. Pages 181-185 in: Mycotoxic Fungi, Mycotoxins, Mycotoxicoses:  An Encyclopedic Handbook. Volume 2, Mycotoxicoses of domestic and laboratory animals, poultry and aquatic invertebrates and vertebrates. T. D. Wyllie and L. G. Morehouse, eds. Marcel Dekker, Inc, New York.
29. Hintikka, E.-L. 1978. Human stachybotryotoxicosis. Pages 87-89 in: Mycotoxic Fungi, Mycotoxins, Mycotoxicoses: An Encyclopedic handbook. Vol 3, Mycotoxicoses of Man and Plants. T. D. Wyllie and L. G. Morehouse, eds. Marcel Dekker, New York.
30. Hodgson, M., Miller, D., Jarvis, B., and Storey, E. 1998. Mycotoxins and building related illness-authors reply. J Occup Environ Med 40:763-764.
31. Hodgson, M. J., Morey, P., Leung, W., Morrow, L., Miller, D., Jarvis, B. B., Robbins, H., Halsey, J. F., and Storey, E. 1998. Building-associated pulomonary disease from exposure to Stachybotrys chartarum and Aspergillus versicolor. J Occup. Environ. Med. 40:241-249.
32. Jarvis, B. B. 1991. Macrocyclic trichothecenes. Pages 361-421 in: Mycotoxins and Phytoalexins in Human and Animal Health. R. P. Sharma and D. K. Salunkhe, eds. CRC Press, Boca Raton, Florida.
33. Jarvis, B., Salemme, J., and Morais, A. 1995. Stachybotrys toxins. 1. Natural Toxins 3:10-16.
34. Jarvis, B., Sorenson, W. G., Hintikka, E., Nikulin, M., Zhou, Y., Jiang, J., Wang, S., Hinkley, S., Etzel, R., and Dearborn, D. 1998. Study of toxin production by isolates of Stachybotrys chartarum and Memnoniella echinata isolated during a study of pulmonary hemosiderosis in infants. Appl. Environ. Microbiol. 64:3620-3625.
35. Jarvis, B. B., Zhou, Y., Wang, S., Sorenson, W. G., Hintikka, E.-L., Nikulin, M., Parikka, P., Etzel, R. A., and Dearborn, D. G. 1996. Toxigenic molds in water-damaged buildings: Dechlorogriseofulvins frm Memnoniella echinata. J Natural Products 59:553-554.
36. Johanning, E. 1998. Stachybotrys revisited. Clin Toxicol 36:629-631.
37. Johanning, E., Biagini, R., Hull, D., Morey, P., Jarvis, B., and Landsbergis, P. 1996. Health and immunology study following exposure to toxigenic fungi (Stachybotrys chartarum) in a water-damaged office environment. Int Arch Occup Environ Health 68:207-218.
38. Jong, S. C., and Davis, E. E. 1976. Contribution to the knowledge of Stachybotrys and Memnoniella in culture. Mycotaxon 3:409-485.
39. Knapp, J. F., Michael, J. G., Hegenbarth, M. A., Jones, P. E., and Black, P. G. 1999. Case records of the Children Mercy Hospital, Case 02-1999: A one-month-old infant with respiratory distress and shock. Pediatric Emergency Care 15:288-293.
40. Korpinen, E.-L. 1974. Studies on Stachybotrys alternans IV. Effect of low doses of stachybotrys toxins on pregnancy of mice. Acta path. microbiol. scand. Sect. B., 82:457-464
41. Larsen, F. O., Christensen, L. H, Clementsen, P., Gravesen, S., Skov, P. S., and Norn, S. 1996. Microfungi in indoor air are able to trigger histamine release by non-IgE-mediated mechanisms. Inflamm Res 45:S23-S24.
42. Lee, M.-G., Li, S., Jarvis, B. B., and Pestka, J. J. 1999. Effects of satratoxins and other macrocyclic trichothecenes on IL-2 production and viability of EL-4 thymoma cells. J. Toxicol. Environ. Health 57:459-474.
43. Macher, J. (ed.) 1999. Bioaerosols: Assessment and control. American Conference of Governmental Industrial Hygienists. Cincinnati, OH
44. Mason, C. D., Rand, T. G., Oulton, M., Macdonald, J., and Anthes, M. 2001. Effects of Stachybotrys chartarum on surfactant convertase activity in juvenile mice. Toxicol. Appl. Pharmacol. 172:21-28.
45. Mason, C. D., Rand, T. G., Oulton, M., MacDonald, J. M., and Scott, J. E. 1998. Effects of Stachybotrys chartarum (atra) conida and isolated toxin on lung surfactant production and homeostasis. Nat. Toxins 6:27-33.
46. McCrae, K. C., Rand, T., Shaw, R. A., Mason, C., Oulton, M. R., Hastings, C., Cherlet, T., Thliveris, J. A., Mantsch, H. H., MacDonald, J., and Scott, J. E. 2001. Analysis of pulmonary surfactant by Fourier-transform infrared spectroscopy following exposure to Stachybotrys chartarum (atra) spores. Chem Phys Lipids 110:1-10.
47. Nielsen, K. F., Hansen, M. O., Larsen, T. O., and Thrane, U. 1998. Production of trichothecene mycotoxins on water damged gypsum boards in Danish buildings. International Biodeterioration and Biodegradation 42:1-7.
48. Nikulin, M., Pasanen. A.-L., Berg, S., and Hintikka, E.-L. 1994. Stachybotrys atra growth and toxin production in some building materials and fodder under different relative humidities. Appl. Environ. Microbiol. 60:3421-3424.
49. Nikulin, M., Reijula, K., Jarvis, B. B., Veijalainen, P., and Hintikka, E.-L. 1997. Effects of intranasal exposure to spores of Stachybotrys atra in mice. Fundam. Appl Toxicol. 35:182-188.
50. Page, E. and Trout, D. 1998. Mycotoxins and building related illness. J Occup Environ Med 40:761-763.
51. Rao, C. Y., Brain, J. D., and Burge, H. A. 2000. Reduction of pulomonary toxicity of Stachybotrys chartarum spores by methanol extraction of mycotoxins. Appl. Environ. Microbiol. 66:2817-2821.
52. Roe, J. D., Haugland, R. A., Vesper, S. J., and Wymer, L. J. 2001. Quantification of Stachybotrys chartarum conidia in indoor dust using real time, fluorescent probe-based detection of PCR products. J Expo Anal Environ Epidemiol 11:12-20.
53. Sorenson, W. G., Frazer, D. G., Jarvis, B., Simpson, J., and Robinson, V. A. 1987. Trichothecene mycotoxins in aerosolized conidia of Stachybotrys atra. Appl. Envir. Microbiol. 53:1370-1375.
54. Sudakin, D. L. 2000. Stachybotrys chartarum: Current knowledge of its role in disease. MedGenMed, February 29, 2000.
55. Tantaoui-Elaraki, A., Mekouar, S. L., El-Hamidi, M., and Senhaji, M. 1994. Toxigenic strains of Stachybotrys atra associated with poisonous straw in Morocco. Vet Hum Toxicology 36:93-96.
56. Tripi, P. A., Modlin, S., Sorenson, W. G., and Dearborn, D. G. 2000. Acute pulmonary haemorrhage in an infant during induction of general anaesthesia. Paediatric Anaesthesia 10:92-94.
57. Vesper, S. J., Dearborn, D. G., Elidemir, O., and Haugland, R. A. 2000. Quantification of siderophore and hemolysin from Stachybotrys chartarum strains, including a strain isolated from a child with pulmonary hemorrhage and hemosiderosis. Appl. Environ. Microbiol. 66:2678-2681.
58. Vesper, S., Dearborn, D. G., Yike, I., Allan, T., Sobolewski, J., Hinkley, S. J., Jarvis, B. B., and Haugland, R. A. 2000. Evaluation of Stachybotrys chartarum in the house of an infant with pulmonary hemorrhage: quantitative assessment before, during and after remediation. J Urban Health: Bull NY Acad. Med 77:68-85.
59. Vesper, S. J., Dearborn, D. G., Yike, I., Sorenson, W. G., and Haugland, R. A. 1999. Hemolysis, toxicity, and randomly amplified polymorphic analysis of Stachybotrys chartarum strains. Appl. Environ. Microbiol. 65:3175-3181.
60. Vesper, S. J., Magnuson, M. L., Dearborn, D. G., Yike, I., and Haugland, R. A. 2001. Initial characterization of the hemolysin Stachylysin from Stachybotrys chartarum. Infect. Immun. 69:912-916.
61. Wyllie, T. D., and Morehouse, L. G. (eds). 1978. Mycotoxicoses of domestic and laboratory animals, poultry and aquatic invertebrates and vertebrates. Mycotoxic Fungi, Mycotoxins, Mycotoxicoses: An Encyclopedic Handbook. Volume 2. Marcel Dekker, Inc, New York.
62. Yang, G.-H., Jarvis, B. B., Chung, Y.-J., and Pestka, J. J. 2000. Apoptosis induction by the satratoxins and other trichothecene mycotoxins: Relationship to ERK, p38 MAPK, and SAPK/JNK Activation. Toxicol. Appl. Pharmacol. 164:149-160.